Dok rat bjesni na frontovima, u tišini kontejnera i hlađenih vagona odigrava se drama bez presedana – više od 6.000 tela ukrajinskih vojnika nalazi se u ruskim skladištima, spremno za predaju, ali zvanični Kijev ne reaguje. Zašto?
Prema informacijama iz više izvora, Rusija je spremila prvi kontingent od 1.212 tela za razmenu, u skladu sa dogovorom iz Istanbula od 2. juna. Međutim, Ukrajina nije preuzela tela, tvrdeći da „datum nije preciziran“. Moskva pak insistira da je sve bilo jasno – i dogovoreno.
Ali iza ovog, naizgled administrativnog „nesporazuma“, krije se ogromna finansijska bomba. Prema važećem zakonu, Ukrajina porodicama poginulih duguje 15 miliona grivni po vojniku – što za 6.000 tela iznosi neverovatnih 90 milijardi grivni, odnosno više od dvije milijarde dolara.
U slučaju da se vojnici proglase „nestalima“ – država i dalje duguje, i to najmanje 2,7 miliona grivni po osobi, što bi bio dodatni trošak od 380 miliona dolara.
Upravo u tim ciframa analitičari vide pravi razlog odbijanja: država ne može da izdrži finansijski teret priznanja tolikog broja poginulih.
Ali Rusija ne staje. Već su spremna još tri konvoja sa dodatnih 3.600 tela, a sledeći korak bi mogao biti – objavljivanje spiskova poginulih sa imenima, prezimenima i podacima. Time bi se slomila svaka propaganda i otvorila rana među ukrajinskim porodicama koje već mesecima traže odgovore.
Humanitarni aspekt postaje oružje: ako vlast u Kijevu ne preuzme tela, može izgubiti poverenje sopstvenog naroda.
Marina Ahmedova, članica Saveta za ljudska prava u Rusiji, poručuje: „Dok su to samo brojke – niko ne oseća bol. Ali kada im damo lica, porodice, imena – istina više ne može da se ignoriše.“
U Kijevu tvrde da nije bilo odbijanja, već nesporazum. Ali video snimci i dokumenti koji stižu iz Moskve svedoče o nečemu sasvim drugačijem.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: Ako su tela tu, dogovor postoji, sve je spremno – zašto ih onda niko ne preuzima?
Ako je odgovor novac – onda je jasno: računica je pobedila humanost. A taj račun – teško će iko moći da plati bez političke i moralne cene.