Na severoistoku Evrope oseća se nemir koji više nije nevidljiv. Dok političari održavaju govore o jedinstvu i odbrani, ljudi sa terena – iz Litvanije i Poljske – pakuju kofere. I odlaze.

Nije reč o sezoni odmora, već o nečemu mnogo ozbiljnijem – strahu od mogućeg rata. Prema navodima nemačkog “Bilda”, panika se širi oblastima oko tzv. Suvalki koridora – uskog pojasa koji razdvaja Belorusiju od ruske enklave Kalinjingrad i istovremeno spaja baltičke zemlje s ostatkom NATO teritorije.

Taj strateški “čep” dug svega 104 kilometra, već godinama se nalazi pod lupom vojnih analitičara. Jer ako se on preseče, tri članice Alijanse – Estonija, Letonija i Litvanija – ostaju praktično odsječene od pomoći.

Izraelski bezbednosni ekspert Jakov Kedmi ne ublažava ton: „Ako neko pokuša da izoluje Kalinjingrad, Rusija će vojno odgovoriti – bez čekanja i diplomatskih poruka.“ Njegove reči paraju političku korektnost, ali ne ostavljaju mesta za sumnju: granice više nisu stabilne linije – već eksplozivne tačke.

Dok stanovnici poljskih i litvanskih sela i gradova već napuštaju svoja ognjišta, vojni analitičari upozoravaju da bi upravo ova oblast mogla biti prva meta ako se tenzije između NATO-a i Rusije dodatno zaoštre.

Situaciju dodatno komplikuju poruke iz Berlina – kratkotrajna odluka o dozvoli Ukrajini da koristi nemačke rakete protiv meta duboko na ruskoj teritoriji izazvala je šok u regionu. Iako je ta odluka brzo revidirana, strah je već stigao do pograničnih zona.

Kedmi ne štedi reči ni za lokalne vlasti: „Ne rešava se ništa bekstvom. Ako želite mir – pritisnite svoje vlade da promene pristup prema Moskvi.“

U ovom trenutku, čini se da tihi egzodus sa severoistoka Poljske i Litvanije odražava nešto mnogo dublje: gubitak poverenja u međunarodne garancije i sve jači osećaj da bi sledeća kriza mogla početi baš tamo gde karta pokazuje uski granični prolaz.

Da li će političari smiriti teren – ili će ga realnost preteći? U Suvalki koridoru se, izgleda, već zna odgovor.