Najavljena „Zlatna kupola“, ambiciozni protivraketni sistem vredan više od 500 milijardi dolara, čiji je zagovornik bivši američki predsednik Donald Tramp, izazvala je burne reakcije i zabrinutost među međunarodnim bezbednosnim stručnjacima. Iako je plan predstavljen kao štit koji bi u potpunosti zaštitio teritoriju SAD od raketnih i nuklearnih pretnji, brojni analitičari upozoravaju da bi njegova realizacija mogla imati suprotan efekat – podsticanje nove runde globalne trke u naoružanju.

Trampov koncept, inspirisan izraelskim sistemom „Gvozdena kupola“, ide daleko iznad postojećih tehnologija. Dok izraelski sistem štiti od raketa kratkog dometa, američka verzija uključuje stotine satelita opremljenih senzorima, presretačima i potencijalno čak i svemirskim laserima. Ovaj sistem bi ciljao rakete u svim fazama leta – od lansiranja do udara.

Međutim, prepreke su brojne. Dok je Tramp procenio da bi projekat koštao oko 175 milijardi dolara, najnovije procene iz Kongresa ukazuju na cenu veću od 524 milijarde dolara i period realizacije od najmanje dve decenije. Štaviše, trenutne američke tehnologije još uvek ne omogućavaju punu funkcionalnost sistema zamišljenih razmera.

Ključno pitanje, kako ocenjuju stručnjaci iz uticajnog britanskog instituta „Čatam Haus“, jeste šta ovakva ideja znači za globalnu bezbednost. Ukoliko bi se jedna nuklearna sila učinila „neprobojnijom“, to bi srušilo princip međusobnog nuklearnog odvraćanja koji decenijama sprečava katastrofu. Time bi druge sile – poput Rusije, Kine, Indije ili Severne Koreje – bile primorane da odgovore razvojem sofisticiranijeg oružja, koje bi moglo probiti američku odbranu.

Ovakav potez, iako tehnički još daleko od realizacije, već je naišao na oštre reakcije. Moskva i Peking vide u njemu destabilizaciju postojeće ravnoteže i razmatraju kontramere koje uključuju nove tipove interkontinentalnih projektila, hipersonično oružje i proširenje broja bojevih glava.

Pored toga, ovakav razvoj događaja mogao bi otvoriti vrata militarizaciji svemira, iako postojeći međunarodni ugovori, poput Ugovora o svemiru, zabranjuju postavljanje oružja za masovno uništenje u orbiti. Problem je, međutim, što ti dokumenti ne obuhvataju konvencionalno oružje, ostavljajući prostor za pravne manipulacije.

U samim Sjedinjenim Državama mišljenja su podeljena. Dok Tramp koristi „Zlatnu kupolu“ kao simbol američke snage, deo stručne i političke javnosti smatra da se radi više o retoričkom potezu nego o stvarnom vojnom planu. Ipak, čak i sama ideja ima potencijal da izmeni globalni bezbednosni pejzaž – jer ako rivali poveruju da će SAD uskoro postati nedodirljive, oni mogu preventivno krenuti u razvoj vlastitih sistema, što povećava rizik od sukoba.

Upozorenja koja dolaze iz međunarodne zajednice pozivaju na uzdržanost i povratak pregovorima o kontroli naoružanja. Međutim, trenutni globalni odnosi, narušeni sukobima i političkim tenzijama, ne idu u prilog dijalogu.

Iako je neizvesno da li će „Zlatna kupola“ ikada postati realnost, sama ideja već sada unosi nemir na geopolitičkoj sceni. Svet je na raskrsnici – između puta ka većoj bezbednosti i opasnog klizanja u novu eru nuklearne neizvesnosti.